Iz potrebe da se u obrazovnim institucijama i društvu normalizira menstruacija, 2020. godine neformalno su se okupile tri studentice novosadskog Filozofskog fakulteta. Komunikologinja Jelena Mirić, filologinja i studentica srpskog jezika i književnosti Jovana Mrdalj i apsolventica sociologije Milica Sekulić prošle su godine osnovale i službeno udruženje Ženska inicijativa "Roze zastava". Danas broje više nagrada za svoj rad, uključujući nedavnu nagradu za najbolji studentski projekt u Srbiji u 2023. godini.
Dosad su realizirale mnogobrojne tribine i edukativne radionice, ali i bile podrška nevladinom sektoru po pitanju reproduktivnog zdravlja i podrške mladima. Uz pomoć kompanije Vega IT napravile su besplatnu mobilnu aplikaciju s funkcijama menstrualnog kalendara pod nazivom Pink Flag. Kako nam kažu, sama pomisao da mogu pomoći svojim kolegicama i svim djevojkama na univerzitetima dovoljan im je motiv da budu spremne za prvu liniju borbe.
- Drago nam je da smo postale jedne od vodećih aktera kada govorimo o smanjenju menstrualnog siromaštva i poreza na roze u Republici Srbiji. Kroz dosadašnji rad, edukacije, radionice, konferencije, ali i putem kanala komunikacije naših društvenih mreža svakodnevno podsećamo na važnost ove teme. Trenutni porez na menstrualne proizvode u Republici Srbiji iznosi 20 procenata, dok se ostale zemlje regiona mogu pohvaliti sa manjim procentom. U hrvatskoj je to 13 procenata, u Bosni i Hercegovini 17, u Severnoj Makedoniji pet, a u Crnoj Gori sedam - objasnila je Jelena.
Ženska inicijativa je za prošlu akademsku godinu osigurala besplatne higijenske uloške na ukupno 15 fakulteta u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Beogradu, Subotici, Zrenjaninu i Kosovskoj Mitrovici te time pružila podršku za čak 18.000 studentica. Osigurale su i besplatne uloške u dvije srednje škole, a od ove godine i u jednom studentskom domu. U ovome im osim donatora pomažu brojni suradnici i predstavnici raznih kompanija te brendova higijenskih uložaka poput Bella, Always, Libresse i PomPom.
- Imamo i saradnje sa privatnim ginekološkim ordinacijama koje motivišemo da daju popust za studentkinje prilikom pregleda. Trudimo se da na našim tribinama delimo besplatne PAPA testove, izrađujemo brošure na temu menstruacije, ali i budemo na raspolaganju nevladinom sektoru za zajedničke akcije. Predstavnici medija su jedni od našim najvećih saveznika. Kroz tri godine Ženska inicijativa se našla u preko 200 članaka, intervjua, uključenja u TV program ili izveštaja o samim aktivnostima. To znači da su svaki četvrti dan prethodnih godina u medijima odjeknule reči "menstruacija" ili "menstrualno siromaštvo među mladima" – kazala je Jovana.
Pod menstrualnim siromaštvom podrazumijevaju situaciju u kojoj žene ne mogu priuštiti proizvode potrebne tijekom ciklusa, misleći na kvalitetnije uloške, tampone, menstrualne gaćice ili čašice i tablete koje su često neophodne zbog bolova.
U sklopu inicijative provele su istraživanje o dostupnosti menstrualnih potrepština na uzorku od 1554 studentice Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Prema rezultatima ankete samo je 16 procenata studentica upoznato s višekratnim perivim ulošcima. Njih 59 odsto troše od 300 do 500 dinara mjesečno na menstrualne potrepštine, što su jedno ili dva pakiranja jednokratnih uložaka, a njih 10 odsto potroši manje od 200 dinara, što znači da uzimaju menstrualne uloške lošijeg kvaliteta.
- Osobe koje menstruiraju, a koriste jednokratne menstrualne potrepštine, verovatno će tokom života potrošiti značajnu količinu novca na njih te stvoriti nezanemarivu količinu nerazgrađenog otpada. Tačnije, tokom života, iskoristiće 12.000 do 15.000 jednokratno upotrebljivih menstrualnih proizvoda koji stvaraju 250 do 300 kilograma otpada po osobi. Međutim, videli smo u kakvim uslovima su žene živele ranije te da im ni tada nisu bile dostupne menstrualne potrepštine zbog društveno uslovljenog života. Takav društveni kontekst je opstao i danas, pa, u nedostatku razgovora o ovoj temi, ona nastavlja da bude nešto što je predmet stida – objašnjava Milica.
Jelena dodaje kako menstrualno siromaštvo osim financijskih može imati i socijalne, kulturne i političke prepreke. Cijena menstrualnih proizvoda u Srbiji je samo u 2022. godini porasla za više od 30 procenata, što je na godišnjem nivou povećanje od skoro 2000 dinara. Prema proračunima Ženske inicijative, svaka žena i djevojčica u Republici Srbiji mora izdvojiti više od 8000 dinara godišnje za održavanje osnovne menstrualne higijene.
- Takva situacija znači da, na primer, samohrana majka sa dve ćerke godišnje treba da izdvoji skoro celu mesečnu minimalnu zaradu za ove osnovne životne potrebe. Istraživanje je pokazalo da je usled nepriuštivosti skoro polovina devojaka koje su učestvovale u istraživanju primorana da neki od proizvoda koriste duže, a četvrtina se našla u situaciji da ih pozajmi. Porez na roze dodatno opterećuje mesečni budžet, pogotovo u našoj zemlji gde je preko 50 odsto žena nezaposleno ili nemaju stalni izvor prihoda… Kad je reč o ekonomskom razvoju, zdravstvu, obrazovanju i politici, u raspodeli sredstava i donošenju važnih odluka oslanjamo se na brojke. Međutim, pošto statistika često zanemaruje rod, pošto se muškarci smatraju standardom, a žene izuzetkom, diskriminacija je sastavni deo naših sistema – kaže Milica.
Iako im podrške ne manjka u vidu ljudstva, nedostaje im financiranja. Kako bi mogle nastaviti, ali i unaprijediti projekte i programe, potrebni su im kontinuirani prihodi, jer pored donacija, ovaj je projekt od samog početka u potpunosti volonterski. Žensku inicijativu može se podržati putem njihove mobilne aplikacije gdje postoji odjeljak za uplate.
- Plan je da se u narednom periodu, pored uvođenja higijenskih uložaka, posvetimo edukacijama, kao i predavanjima srednjoškolcima Grada Novog Sada, da budemo mentorke Omladinskim klubovima u Republici Srbiji na temu menstrualne pravde, ali i da ostanemo dosledne cilju, a to je da se PDV na menstrualne proizvode smanji – zaključuje Jelena.
Tekst je izvorno objavljen u prilogu Novosti Nada - društvenom magazinu Srpskog demokratskog foruma
