>

novosti logo

Piše Dejan Kožul

Virus verbalnog delikta

Od izbijanja pandemije u regiji se bilježe slučajevi hapšenja novinara, a zbog ‘brige za njihovo zdravlje’ u Srbiji i Federaciji BiH nije im dozvoljeno sudjelovanje na presicama

U krizama poput aktuelne ogoljavanje trulosti je neminovnost, pa ni najbolji spinovi ne mogu prikriti nedostatke i nesposobnost. Posao medija je da o tome izveštavaju, a onima koje se proziva to ne odgovara ni u redovnom, a kamoli u vanrednom stanju, pa posežu za uredbama i zaključcima koji nas vode u verbalni delikt. Jedan takav zaključak donela je Vlada Srbije. Njime se navodno regulirala borba protiv dezinformacija u vreme pandemije, a sve informacije koje se objave a nisu dobivene od Kriznog štaba proglašavaju se netačnima. Dokumentom je propisano da se prenosnike takvih informacija kažnjava. Kako to izgleda u praksi, osetila je Ana Lalić, novinarka portala Nova koja je uhapšen dan nakon što je pisala o lošem stanju u Kliničkom centru Vojvodina (KCV).

- Taman kada čovek pomisli da vlast ne može više ničim da ga iznenadi, posebno u domenu gušenja svake kritičke misli, ona uspe da prevaziđe sebe - kaže za Novosti Lalić, kojoj su prilikom hapšenja zaplenjena dva mobilna telefona i laptop sa kontaktima osoba iz KCV-a sa kojima je razgovarala nakon što se rukovodeći kadar oglušio na molbe za intervju.

- Moje hapšenje je taj talenat vlasti, rekla bih, podiglo na level up. Iskreno, bila sam iznenađena dojmom koji je moj tekst izazvao. Po meni, ja sam pisala o nedostatku maski i rukavica. Po njima, ja sam praktično pozivala na državni udar i veleizdaju Srbije. Iznenađuje me i hajka koja se još uvek nastavlja, jer mislim da vlast trenutno ima važnijeg posla. Na primer, da pokuša da iščupa zemlju iz pandemije i ekonomske propasti.

Zaključak je potom brzo povučen, a Lalić ističe da je vlast to učinila ne zato što je shvatila i priznala da je pogrešila, već zato što je napravila lošu procenu i grešku u koracima.

- Ispostavilo se da moje čamovanje u zatvoru podiže mnogo veću buku nego par tekstova o lošem stanju u zdravstvu - dodaje ona.

Da može i bez dokumentiranih zaključaka pokazali su na Kosovu, gde je policija privela Tatjanu Lazarević, urednicu portala Kossev zbog navodnog kršenja zabrane kretanja. Kažemo navodnog jer ta zabrana ne važi za novinare na zadatku, a Lazarević je upravo bila to u momentu hapšenja, što je dokazala pokazavši legitimaciju. Ona sumnja da je privođenje još jedan u nizu pritisaka koje Kossev trpi zbog objektivnog izveštavanja.

Primeri ‘dobre’ prakse često se preslikavaju na ovdašnjim prostorima, pa smo tako i u BiH svedoci gotovo identičnog pristupa vlasti prema medijima koji izveštavaju o pandemiji. Stvar je u detaljima, u zavisnosti od entiteta, kantona ili nekog trećeg subjekta, poput sarajevske opštine Stari Grad. Tamo je štab civilne zaštite doneo naredbu o zabrani narušavanja javnog reda i mira izazivanjem panike i nereda. Zabranjuje se iznošenje ili prenošenje lažnih vesti, a predviđene su i kazne do 4500 eura. Također, zvaničnici Federacije BiH već se neko vreme javnosti obraćaju bez prisustva novinara, što su nedavno kao praksu uveli i u Srbiji. U prvom slučaju to se desilo nakon što je Vlada Federacije proglašena klasterom, a u drugom je reč o ‘brizi za zdravlje novinara’, kako su to naveli iz Vlade Srbije.

- Do odstranjivanja novinara iz Kriznog štaba došlo je dan nakon što su pojedini novinari tražili od epidemiologa odgovor na pitanje zašto i za Aleksandra Vučića, čiji je sin par dana pre toga zaražen korona virusom, ne važi isti protokol testiranja i obaveznog karantina - pojašnjava nam Ana Lalić, dodajući da se sve to dešavalo dok se Vučić nalazio u Nišu kako bi im lično dopremio respiratore, najavljujući posete u još desetak gradova u regionu.

Uz procenu da je to političko pitanje, novinari su umesto odgovora dobili zabranu prisustvovanja presicama, kaže ona. Predsednik je rekao da će zabrana trajati dva-tri dana, no do ovog momenta nema naznaka da će je vlast ukinuti. Uostalom, Vučić je veteran u borbi sa medijima.

- On je tu bitku otpočeo još kao ministar informisanja za vreme Miloševića, kada je nenormalnim globama pozatvarao sve nerežimske medije. Sada pokušava da nas dotuče. Odbijam o sebi i kolegama da mislim da smo žrtve, ali da se moramo suprotstavljati više no ikada, to da. Posebno u ovom vanrednom stanju čijom se zloupotrebom suspenduju sva ljudska prava jer se Vučić ‘bori za naše živote’. Po meni, borba za život i borba za ljudska prava su sinonimi. Alternative su robovlasništvo, diktatura i fašizam - zaključuje Ana Lalić.

1/1