>

novosti logo

Intervjui Intervjui

Ivan Đurić: Nema pomirenja bez poverenja

Decenijama elite grade odnos nepoverenja prema Albancima, šireći propagandu, mržnju i netrpeljivost. Da bi srpsko društvo prihvatilo sporazum sa Albancima, mora da prihvati i istinu o tome zašto Kosovo nije i više nikada neće biti deo Srbije, kaže programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava Srbije

Inicijativa mladih pozvala je predsjednika Srbije i druge predstavnike vlasti da pregovorima s Prištinom pristupe na drugačiji način nego do sada. O čemu se radi?

Tražili smo od predsednika Vučića da pregovara sa Prištinom, a ne protiv Prištine – što je bio slučaj prethodnih godina. Želimo da vidimo iskrenost i pravu posvećenost u pristupu pregovorima, jer nakon izbora u Srbiji, gde je Vučić osvojio dvotrećinsku većinu, mora preuzeti kompletnu odgovornost. Nema više prostora za izgovore i više nema potrebe za povlađivanjem nacionalističkoj javnosti. Iza Vučića stoji celokupna mašinerija vlasti. Institucije, Vlada i njeni ministri, mediji koji su u potpunoj kontroli i saglasju sa njegovom politikom. Za uspešan ishod pregovora, neophodno je da on ne ide sam u njih, već da se cela ta mašinerija uključi na potpuno suprotan način od postojećeg.

U priopćenju ste naveli da je nakon izbora potrebno da sporazum s Kosovom ne bude potpisan ‘negdje daleko od očiju javnosti’, već da je potrebno da ga srpsko društvo razumije i prihvati. Kako bi se to moglo postići?

Važno je da sporazum ne bude nametnut i da građani Srbije i Kosova budu uključeni u njegovo sprovođenje. U poslednjih desetak godina je donekle normalizovano da se lideri Srbije i Kosova sastaju, razgovaraju i postižu nekakve dogovore. Donekle je normalizovana i trgovinska saradnja, uz brojne političke prepreke. Ali u svim ostalim oblastima postoji težak otklon društva prema saradnji. Decenijama elite grade odnos nepoverenja prema Albancima, šireći propagandu, mržnju i netrpeljivost. Ukoliko nema poverenja, ne može biti ni pomirenja. Da bi srpsko društvo prihvatilo sporazum sa Albancima, mora da prihvati i istinu o tome zašto Kosovo nije i više nikada neće biti deo Srbije.

Kakva je sada uloga EU-a u pregovorima i kakve bi korake trebali poduzeti u budućnosti?

Unija je vezala sebi ruke unutrašnjim podelama po kosovskom pitanju, podele između 22 države koje priznaju Kosovo i pet koje ne priznaju. EU je do sada nudila podršku u ulozi facilitatora pregovora, ali sada mora preuzeti lidersku poziciju, inspirisati dijalog vrednostima na kojima je i osnovana, vrednostima mira i demokratije, ljudskih i građanskih prava, građanskih društava nasuprot nacionalnim državama.

1/1