>

novosti logo

Kultura Kultura

Književna kritika: Cloaca maxima

Vladimir Arsenijević, ‘Ka granici’ (Laguna, 2018): Malo depresivan, ali takav i treba da bude. Tragičan, jer kakva je to ‘sapunska opera’ a da se ne prolije neka suza. Pomalo nejasan i konfuzan, ali to je odlika vrsnih zamisli velikih pisaca

(Najava) Autorov povratak na mesto zločina. I na momenat svog trijumfa. Dovršavanje zapuštenog. Evokacija zapušenog – Cloaca maxima, treća epizoda. Inačica subkulturnom pokretu dizelaš-nostalgičara ‘Volim devedesete’ pod geslom ‘Ne mogu da se oslobodim devedesetih’ i ‘Heroji jesu (bili) na heroinu’ (i na horsu). Deco, ne pokušavajte kod kuće (mislim na pisanje).

(Spoiler alert) Vladimir Arsenijević (53, M, iz Bgd, neosuđivan, nagrađen, više puta). Čovek-krokodil, koji otklanja letargiju i cementira dosadu, zaputio se iznova u srce tame, u turistički pupak sveta, u grčki Omfalos, Panagiju i Atinu. I to ne zalud: magični dodir ‘zlatnog falusa’, rukom, u pećini! Rastrgnut od prostitutke i iznova sastavljen (isečeno u montaži)! Metamorfoza vodiča u kesicu čipsa! Naratorov zlokobni MMA fajt u ulici Čika Ljubinoj sa jurodivim izbeglicom ‘natprirodnih’ moći! Neodoljivo. Ludilo, ratna drama & trauma! Gigantska borba sa heroinskim ovisništvom koja se odvija na nestvarnoj pozadini egejske idile i intenzivno teče od Omfalosa do Ade Međice! Primeri atinskog anarhizma i bosanskog sadizma uz muke i jauke epizodista: dezertera i žrtava rata! Izlivanje Cloace koje se dugo iščekivalo! Drama na granici fantastike, helenofilni putopis na granici erotskog trilera, ljubav na granici iskušenja, ovisništvo na granici izlečenja! On, ona i beba! Pod neumoljivom vrelinom sunca zbog kojeg je i Merso ubio Arapina (istina na drugom mestu)! Roman ispod granica novelice! Smrt u poslednjoj rečenici! Čitalac na ivici razuma! NIN-ov pehar u najavi! Cloaca maxima, za sladokusce i neosetljive.

(Raport graničara) Pripovedni tekst pronađen u gepeku naslova ‘Ka granici’ bio je prijavljen kao prvorazredna literatura na koju se ne plaća porez na kič & šund. Tekst je pisan u prvom licu jednine muškog roda, komponovan u tri poglavlja a tiskan u dva fonta, bazičnom i sitnijem, mada je bazični iz nekog razloga rastresitiji u prvom poglavlju. Sitniji font je u prvom poglavlju poslužio da se opiše izlet naratora sa vodičem u pećinu u kojoj su posetili stalagmit većih razmera, u narodu poznat kao ‘zlatni falus’ ili ‘zlatni jezik’, dok je taj isti font u drugom poglavlju poslužio da se opiše ono isto što se opisivalo i bazičnim fontom. U trećem poglavlju, lociranom u Beograd 1992., sitniji font nije korišćen.

Napomena: u drugom poglavlju iznenada se tekst rašio i rasuo u nekoliko pravaca. Nismo razumeli zašto. Pomislili smo da nedostaju neke stranice, ali ih nismo našli. Druga mogućnost je da se štampar poigrao s tekstom na svoju ruku. Treće poglavlje nas je smirilo. Tu je situacija bila u redu.

Na stranicama teksta pronađena su dva tanja džointa, jedna polusažvakana grafitna olovka, jedna cucla i jedna prazna kesica čipsa. Po protokolu, džointi su oduzeti, dok će ostale stvari autoru biti poslate poštom.

(Anketa sa slučajnim prolaznikom)

- Gospodine, dobro veče. Da li ste čitali roman ‘Ka granici’ našeg poznatog pisca i dobitnika NIN-ove nagrade Vladimira Arsenijevića?

- Naravno.

- Zašto, ako smemo da pitamo?

- Zato što je to dugo očekivani nastavak njegove tetralogije o Beogradu koji su pohvalila vrsna imena na korici ovog romana.

- I šta mislite o romanu?

- Pa, malo je depresivan, ali takav i treba da bude. Tragičan, razume se, jer kakva je to ‘sapunska opera’ a da se ne prolije neka suza. Pomalo nejasan i konfuzan, ali to je odlika vrsnih zamisli velikih pisaca…

- Neko može reći da je anahron i da ništa novo ne donosi o 90-im sem klišea i već više puta ispričanih priča.

- Da parafraziram autora ‘Filozofije palanke’, devedesete su naša sudbina. Šta fali klišeima? I Borhes je rekao da je sva velika književnost reciklaža klišea.

- Ne mogu da se setim da je to rekao, ali samo još jedno pitanje za Vas. Kako Vam se svideo kraj knjige i da li željno iščekujete četvrti deo?

- Naravno. Kraj me je zaintrigirao i pogodio toliko da sam morao da popijem dva bromazepama. Posebno zato što me je pre toga uzbudila, ali i uplašila, scena gde narator posećuje prostitutku u Atini. Jedva čekam nastavak da vidim šta novo ima da nam ovaj vrsni autor kaže o devedesetima i o Beogradu. I ako mogu samo još nešto.

- Da, izvolite, ali samo kratko. Ušli smo u cajtnot emisije.

- Savetovao bih piscu da nikako ne završi sa četvrtom knjigom. Ovakvim štivom Cloaca maxima se može puniti mnogo više.

1/1