Što će se dogoditi Beogradu kada nestanu Dorćol i Skadarlija? To neobično pitanje postavljaju novine: "Nestaće tada i tipičnosti starog Beograda. To je onaj deo grada što se spušta Dunavu, s niskim kućicama, krivudavim, uzanim sokačićima, gde ima dosta blata, ali i dosta razgovora, pesme, intimnosti, gde se na sve strane puše ćevapčići, jedu alaske čorbe, gde deca larmaju na ulici, žene sede pred kućom ili u baštama punim zumbula, gde piju kafu i ogovaraju…Tek gdegde uzdiže se višespratna zgrada i kao da unosi disharmoniju i gordost u taj intimni i topli deo grada, koji ne voli da uveče sluša muziku Vagnera i Verdija, već razvučenu sevdalinku, što podseća na daleki istok i miriše na karanfil…" A Savamala? Novine o tomu pišu: "Ona je na drugoj strani, pokraj Save, već pomalo modernizovana, s velikim palatama, koje se dižu pokraj turskih kućeraka s doksatima, uzanim sokačićima…Ona je puno garavija od lađa i železnica, puno je vike amala, kočijaša, pištanja lađa, tutunjave vozova… Dorćol je miran, tih i spokojan. A Savamala je puna buke, trgovačkog prometa, putnika i jurnjave…Dorćolci su jako intimni s Dunavom. U njemu se kupaju, peru rublje, pecaju ribe, žive pokraj reke kao ribari…Odozgo,s banatskih ravnica, pirka s proleća vetar, da je uvek hladovina kao na moru. Zimi je već hladnije. Fijuče severac i zavejava male dorćolske kućice i Dorćolce. I tako su uvek lepo živeli Dorćolci, slagali se s Dunavom, smatrajući da jedini oni, dole, na periferiji, mogu da ga zovu svojom rekom…"
Kao i svake godine tako je i ove svečano proslavljen 1. maj, međunarodni praznik rada. Ali opet – pod budnom policijskom paskom. U nekim su gradovima čak zabranjeni govori na tim skupovima, a radnička okupljanja u velikim gradovima svela su se na "kratke susrete dobrih prijatelja", kako su to nazvale jedne novine.
Ime mu je Đuro. Iz Like je i ima 80 godina. Završio je pred sucem, jer su ga uhvatili u Zagrebu iz kojeg je davno protjeran. Dva puta je osuđivan – prvi put na 20 godina zbog ubojstva, a drugi put na sedam godina zbog novca. Kazne je izdržavao u Petrovaradinu i Lepoglavi. Priča sucu: "Ubio sam čovjeka, a trebao sam ubiti svoju ženu. To je davno bilo, još za Krajine, kad sam kao kaplar danima po Lici naganjao hajduke. Nismo ulovili ni jednoga. Vratim se kući, banem na vrata i ugledam 'hajduka' uz moju ženu. Trgnem pušku, opalim i pogodim. Vojni sud me osudio na 20 godina tamnice. Kad sam se vratio kući spopala me žalost što sam ubio čovjeka, a ne ženu, zbog čijeg sam grijeha dopao tamnice. Dok sam bio u zatvoru ona je, naravno, opet našla drugoga. Zajedno s njim je uništila sav moj imetak. Opet sam uzeo pušku i tražio svoj novac. Umjesto novca dobio sam Lepoglavu. Poslije izlaska iz zatvora lutam od nemila do nedraga. Prosio sam u Zagrebu, kako bih preživio. Odatle su me izgnali, pa sada i ulovili…"
