U Kulturno-naučnom centru ‘Milutin Milanković’ u Dalju 3. oktobra je održan Međunarodni književni skup ‘Jesen u Erdabovu’ posvećen književnicima Đorđu Ociću (1934. - 2008.) i Jakovu Ignjatoviću (1822. - 1889.) , koji su, svako u svoje vreme, dali ogroman doprinos srpskoj književnosti.
- Kulturno-naučni centar ima dve centralne manifestacije godišnje, jednu krajem maja povodom Milankovićevog rođendana, kada prevladava nauka, i ovu jesenju koja je vezana za književne sadržaje. Organizovali smo i naučne skupove koji su bili posvećeni dvojici književnika Đorđu Ociću i Jakovu Ignjatoviću, i ovo je prilika da predstavimo rezultate tog rada, dva zbornika o njihovom stvaralaštvu, ono što će ostati kao trag da su se ti naučni skupovi održali. Radi se o dva književna imena značajna za celokupnu srpsku književnost. Ocić je rođeni Daljac i tematski je vezan za svoju sredinu, a Ignjatović je ovde proveo 16 svojih najznačajnih književnih godina i svoje najznačajnije romane napisao je upravo u Dalju, rekao je direktor Kulturno-naučnog centra Đorđe Nešić.
Ocićevo bogato i raznovrsno delo obuhvata desetak romana, među kojima su ‘Istraga’, ‘Smrt u Erdabovu’, ‘Nevesta iz vaseljene’, ‘Erdabovska zbirka’ i drugi, nekoliko dramskih tekstova, tri knjige rasprava, dve zbirke stihova za decu, jednu knjigu pripovedaka. Ignjatović koji je rođen u Sentandreji, za vreme boravka u Dalju napisao je i objavio svoje najznačajnije romane kao što su ‘Čudan svet’, ‘Vasa Rešpekt’, ‘Večiti mladoženja’, ‘Trpen spasen’, ‘Uveo listak’ i mnogo pripovedaka.
- Drago mi je da su se na ovom skupu okupili eminentni tumači njihovih dela, da osvetle Ignjatovićev boravak u Dalju i njegovo stvaralaštvo koje vezano za ovaj kraj, a s druge strane da predstavimo Đorđa Ocića jer je njegovo delo bilo nedovoljno valorizovano u književnoj kritici i nauci. Ovo je bila prilika da se povodom objavljivanja Ocićevih izabranih dela u njegovom rodnom mestu održi naučni skup koji će vrednovati njegovo stvaralaštvo i postaviti ga na one visine srpske književnosti koje zaslužuje, dodao je Nešić.
Zbornik radova o delu Đorđa Ocića ‘Povratak u Erdabovo’ sa prošlogodišnjeg istoimenog skupa predstavile su istoričarka Sofija Božić i filosofkinja Veselka Santini iz Beograda, a programu je prisustvovala i njegova ćerka Dejana Ocić iz Beograda.
- Ono što ima posebnu čar je to što je skup obogaćen sećanjima ljudi koji su o delu pisali i govorili sa stručnog stanovišta, i onih koji su mog oca poznavali kao prijatelji, učenici, kolege, mlađi pisci. Osetio se neki poseban duih na prošlogodišnjem skupu i mislim da je to privuklo ljude i ove godine. Verujem da taj duh traje dalje i da naslućuje neke nove veze koje nemaju veze sa teritorijom, gde Dunav nije granica. Moj otac je smatrao da je veoma važan taj ‘dunavski zavet’ i mislim da se to oseća i da traje, kazala je Dejana Ocić.
U okviru manifestacije, ispred nekadašnje veroispovedne škole u Dalju, koju je 1906. godine podigao srpski patrijarh Georgije Branković, otkrivena je spomen tabla Jakovu Ignjatoviću. Tablu su otkrili načelnik opštine Erdut Jugoslav Vesić i akademik Milosav Tešić iz Beograda.
Predstavljeni su zbornici o radu Đorđa Ocića ‘Povratak u Erdabovo’ i ‘Sto pedeset godina od dolaska Jakova Ignjatovića u Dalj’
- Ovo je veliki dan, ne samo za Dalj nego, možemo reći, za celokupnu srpsku nauku i kulturu. Dalj je jedno od retkih mesta u kojima žive Srbi, koje je imalo dva velikana: Milutina Milankovića, velikana svetskih razmera, a tu je i pisac Đorđe Ocić. U okolini Dalja živi i pesnik Đorđe Nešić koji je ove godine dobio jednu od naznačajnih pesničkih nagrada ‘Žičku hrisovulju’, što znači da Dalj ima jednu jako dobru i naučnu i kulturnu osnovu da se razvija u jedan značajan srpski kulturni centar u dijaspori’, rekao je akademik Tešić koji je s Nešićem potpisao protokol o saradnji između KNC-a ‘Milutin Milanković’ i Srpske akademije nauka i umetnosti.
Predstavljajući zbornik ‘Sto pedeset godina od dolaska Jakova Ignjatovića u Dalj’, o njegovom delu su govorili prof. dr. Dušan Ivanić sa Filološkog fakulteta u Beogradu i dr. Duško Pevulja sa Filološkog fakulteta u Banja Luci. U poetskom delu programa učestvovali su učenici Osnovne škole Dalj i recitatorka Bogdanka Ćurčić koji su govorili stihove i odlomke iz knjiga Đorđa Ocića, a svojim pesmama predstavili su se pesnici Milosav Tešić i Đorđe Nešić za koje je Ranko Popović, profesor na Filološkom fakultetu u Banja Luci rekao da su ‘članovi prve lige srpskog pesništva i apsolutni posednici poetičke samosvesti, vrhunski majstori pesničke forme i jezika’. Kraj programa bio je rezervisan za dva mlada doktoranta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Aleksandra Iliničića i Srđana Orsića iz Dalja. Ilinčić je predstavio Orsićevu knjigu ‘Jašin osmejak’.
- Moja knjiga se bavi fenomenom smeha u pripovetkama Jakova Ignjatovića. Nastala je kao zbir tekstova koje sam pisao tokom studija i pokazalo se da zahvaljući Đorđu Nešiću i KNC-u to može biti objedinjeno u jedno ovakvo izdanje. Drago mi je da knjiga na svom prvom predstavljanju ima ovako impozantnu publiku’, rekao je Orsić. ‘Jesen u Erdabovu’ trebala bi postati stalna manifestacija KNC-a ‘Milutin Milanković’, najavio je direktor Đorđe Nešić.
- Pošto je Đorđe Ocić skovao toponim Erdabovo sastavljen od skraćenica Erdut, Dalj, Borovo, Vukovar, gde se zbivaju radnje nekih njegovih romana, Jesen u Erdabovu će biti književna manifestacija koju ćemo svake jeseni gledati da obeležimo na kvalitetan i dobar način, a uvek će jedan segment te manifestacije biti vezan i uz delo Đorđa Ocića, pojasnio je Nešić.
