Sutkinja Višeg suda u Beogradu Bojana Čogurić prvostepeno je 17. augusta osudila Mrežu za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), i to zbog vesti naslovljene "Zakazan početak suđenja za Jovanjicu 2" o suđenju Predragu Koluviji, tvrdeći da je u njoj prekršena pretpostavka nevinosti. Odnosno, KRIK je osuđen za nanošenje duševnog bola i povredu ugleda Koluvije, koji je u tekstovima nazivan "optuženim narko-bosom". Sam Koluvija je na suđenjima pričao kako su zbog KRIK-ovih tekstova komšije počele da ga izbegavaju, da čak neće da uđu sa njim u lift, ali i da službenici u banci neće da mu se jave na telefon niti da mu otvore račun.
Podsetimo, protiv Koluvije su podnete dve optužnice vezane za imanje Jovanjica, gde se zvanično gajila organska hrana, a gde su policijski inspektori 2019. pronašli oko 66.000 biljaka kanabisa i oko 600 kilograma marihuane. Prva optužnica je podignuta "zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu", a u drugoj je sa Koluvijom optuženo još osam ljudi, mahom pripadnika bezbednosnih agencija. Slike tadašnjeg ministra policije – a današnjeg šefa Bezbednosno-informativne agencije – Aleksandra Vulina sa Jovanjice, kao i svedočenje policajca Dušana Mitića koji je priznao da im je namera bila hapšenje Bratislava Gašića, tadašnjeg šefa BIA, a sadašnjeg ministra policije, a zatim i tvrdnja opozicionog poslanika u Skupštini Srbije Miroslava Aleksića da je Koluvija kad je policija došla zvao brata predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Andreja, daju nam mutnu sliku o povezanosti Koluvije i proizvodnje marihuana sa samim vrhom države.
A kako Koluviju brani Vladimir Đukanović, koji je u isto vreme i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, kao i član Visokog saveta sudstva, u čijoj je nadležnosti izbor sudija te istaknuti član vladajućeg SNS-a, onda i ova presuda protiv KRIK-a može da se gleda kroz tu prizmu. Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović presudu je komentarisao rečima kako je "čim je tužba stigla" znao da je to postupak koji će KRIK izgubiti. Reč je ipak o prvostepenoj presudi na koju su iz KRIK-a podneli žalbu Apelacionom sudu. Pozivali su se na činjenicu da svetski mediji koriste slične konstrukcije pišući o optuženim vođama narko-kartela, na što ukazuje i novinar portala Cenzolovka Daniel Apro.
- Redakcija KRIK-a nije nova i neiskusna u svetu izveštavanja o organizovanom kriminalu i suđenjima za ozbiljna krivična dela. Deo su međunarodne mreže istraživačkih novinara, pretpostavljam da se konsultuju s pravnicima. Osiguraće se i napisati: "tvrdi tužilaštvo", "navodi se u optužnici", objasniće sama dela na način razumljiv čitaocima, dobro znaju kako bi, na primer, Reuters pisao o tome, koje bi reči koristio. Ono što, međutim, ne mogu predvideti je da li će potencijalni sudija u Srbiji smatrati da se takvom formulacijom prejudicira krivica. Sudska praksa je neujednačena i to jeste velik problem -ukazuje Apro.
On napominje da KRIK tuže i ministri, ljudi iz policije i biznismeni čiju su advokati funkcioneri SNS-a. Inače, KRIK je ovog maja već osuđen i to zato što su objavili ko ih je sve tužio. Nemoguće je ne gledati ovu i prethodne tužbe kao deo pritiska na slobodne medije, kojih je ionako malo u Srbiji. Naš sagovornik upoređuje njihovo postojanje sa pank scenom ili "veganskim restoranima". Po ovoj presudi KRIK je dužan da isplati Koluviji 89.800 dinara, što je oko 770 eura, iako je tražio da taj iznos bude oko 24.000 eura. Ali i taj mali iznos je problem za medij koji se finansira i donacijama.
- Mislim da na Tviteru godinama viđam hashtag #podrziKRIK. Ja, evo, ne mogu ni da se setim kada je to počelo i zbog čega. Verovatno se u međuvremenu nakupilo već tuce povoda zbog kojih se ta parola vadi iz korica. SLAPP tužbe, kampanje u tabloidima, obijanje privatnih stanova novinara... Na sličan način podržavali smo i NIN, kupovali Danas na trafici i hvalili se time, kao da je to ne znam kakav revolucionarni čin. Slučajeva pretnji i pritisaka je toliko da prosto nisam siguran u kojoj meri smo svi zajedno oguglali - zaključuje Apro
Inače, Društvo sudija je kritikovalo KRIK zbog vesti kojom obaveštava javnost da je sutkinja Ćogurić donela odluku protiv KRIK-a, što smatraju pritiskom na drugostepeni sud da se ta odluka ukine ili preinači. Na tu kritiku su reagovali iz Instituta za praktičnu humanistiku. Oni tvrde da sudije imaju individualnu odgovornost i "ne mogu se skrivati i plašiti da se navede njihovo ime i prezime u javnosti u vezi sa odlukama koje donose."
