U momentu nastanka ovog teksta, odnosno 13. maja, očekuju se dve stvari: prvo, da će studenti izaći sa predlogom imena koji bi bili na njihovoj listi za vanredne parlamentarne izbore, te kao drugo, da se oglasi i predsednik Aleksandar Vučić i odluči hoće li vanrednih parlamentarnih izbora uopšte biti u skorije vreme.

Ukoliko ih bude, onda bi se održali u junu ili julu, a ukoliko ih ne bude, jer kaže predsednik da mu niko ni iz Evropske unije nije tražio izbore, onda valja očekivati konkretne korake studenata, ali i građana. Sad i jeste trenutak za traženje izbora, iako će nam Vojislav Mihailović, direktor javnomnenjskih istraživanja u organizaciji CRTA-e reći da istraživanje koje je CRTA uradila i koje pokazuje da skoro 60 odsto građana podržava studente, nije u korelaciji sa zahtevom studenata za raspuštanjem parlamenta i raspisivanjem izbora. Taj podatak je i za njega veliko iznenađenje.

- Činjenica da posle pola godina protesta podrška studentima ne opada je za mene pozitivna stvar, jer je istraživanje sprovedeno početkom aprila. Tad smo videli najveću političku mobilizaciju od strane vladajućih partija od decembarskih izbora iz 2023. godine, jer su se te partije pripremale za svoj najveći skup održan 12. aprila - objašnjava on.

Mihailović navodi da je mesec dana pre skupa viđena ozbiljna akcija vladajućih partija da prikaže studente "kao nekoga ko pokušava državni udar, kao nekoga ko sprovodi nasilne proteste, kao nekog ko je odgovoran za najveće ekonomske probleme u zemlji", ali da građani prvi put nisu poverovali u takav narativ. Štoviše, istraživanje pokazuje da 54 odsto ispitanih veruje da je za ekonomske probleme odgovorna vlast. Isti postotak shvata da zahtevi studenata nisu ispunjeni.

Takođe, trećina ispitanih misli da su vanredni izbori način izlaska iz krize, a sličan postotak ispitanih se izjašnjava da je to nestranačka ekspertska vlada. Ono što uveliko razlikuje trenutne zahteve za raspisivanjem novih izbora od svih prethodnih je činjenica da njih traže mladi ljudi, što je nova situacija, primećuje i Mihailović – "Umesto apatičnih i nezainteresovanih mladih ljudi, mi sad imamo mlade ljude koji žele da se bore za bolje sutra". Sa tim u vezi se može gledati i podatak da je 36 odsto ispitanih izrazilo nadu u bolju budućnost.

Mladima se prvi puta mladi i obraćaju i prvi puta ih zovu na izbore. Odatle i taj optimizam – iako, napominje naš sagovornik, znaju da izbori nisu slobodni i fer, mladi su snaga koja gura za nove izbore. "To je nešto što pre nismo imali", ističe naš sagovornik. Napominje da su studenti svesni da vlast neće ispuniti njihove zahteve, ali i da vlast nema ni volju, ni želju da popravi izborne uslove. Zato veruje da će se izbori desiti pre ili kasnije u identičnim uslovima, ili čak još gorima.

- Čekanje neće doprineti boljim uslovima. Ono što može da se pokuša je da se pre izbornih dana i na izborni dan ukazuje na probleme sa biračkim spiskom, na probleme sa medijima i pritiscima, kao i da se uz dobru organizaciju na izborni dan od strane studenata ili građana kroz posmatranje ili učešće u biračkim odborima pokrije svako biračko mesto i čuva svaki glas - objašnjava Mihailović.

Studenti su pozvali i sve zainteresovane da učestvuju u pripremama za izbore. Ono što može biti problem jesu učestale poruke predstavnika vlasti koje govore protiv izbora. To primećuje i naš sagovornik, koji smatra da im izbori sad ne odgovaraju.

- Pre pola godine su govorili da izbori mogu bilo kad. Ali sad očigledno nije taj trenutak što se tiče vladajuće partije. Mislim da će svakako čekati da vide kako se situacija razvija - kaže on.

Mihalović misli da bi vlast mogla probati da unese razdor među studente, ali i između studenata i profesora. Takođe veruje da izbora neće biti nakon jula – "Ili ćemo imati raspisane izbore veoma brzo ili ćemo čekati na njih dok vlast ne vidi bolji trenutka za sebe".

A gde je tu opozicija? Neki su bezrezervno dali podršku ideji o raspisivanju izbora. Neki još čekaju taj trenutak da vide studentsku listu. Samo istraživanje je pokazalo da među građanima gotovo da nema razlike po pitanju da li su im bliže stranke u vlasti ili opoziciji. Nešto više od 30 odsto se izjasnilo za jedne i druge. E, a ko je prava opozicija, a ko nije, odnosno ko je neka vrsta pijuna vlasti? Naš sagovornik ističe kako u Srbiji postoji problem sa fantomskim listama.

- Pitanje je kako će to izgledati, s obzirom na to da smo imali od strane vladajućih partija i formiranje nekih paralenih studenata, profesora, veterana, bajkera... Ko zna kakvih ćemo paralelnih lista imati sada - pita se Mihailović.