Godinu dana nakon početka ruske agresije na Ukrajinu svode se računi. Nevladina organizacija Novi treći put i portal Istinomer podvukli su crtu nakon godinu dana praćenja medija u Srbiji. Istinomer se bavio više onim što mu samo ime kaže – mehanizmima laži u medijima. Navode da su najčešće korištene fotomontaže, manipulisanje snimcima, obmanjivanje, izmišljanje, pogrešno tumačenje... Fokus im je bio i na društvenim mrežama gde su se, kako ističu, manipulacije i propagandne tehnike prelivale sa jedne mreže na drugu. Pokazalo se, i kada je reč o ratu u Ukrajini, da su najplodnije laži one koje se oslanjaju na emocije i na već duboko ukorenjene stavove, predrasude i mitove. Glavne manipulativne konstrukcije su da je Zapad kriv za rat u Ukrajini i da hoće da uništi Rusiju, da je Ukrajina nacistička država, da Ukrajina lažira žrtve (a Zapad joj pomaže u tome), da je Rusija moćna, a Ukrajina slaba. Istraživači objašnjavaju i da je većina dezinformacija prožeta izrazitim antizapadnim narativom koji se dodatno potpiruje već ustaljenim tezama da je "Zapad svetski policajac", da je "Evropska unija licemerna i ima dvostruke standarde" i slično. Upravo ovo su bile polazne tačke, kako u medijima tako i javnom mnenju u Srbiji na početku agresije. Analizom 15 medija i više od 67 hiljada članaka konstatovali su da su antizapadni i proruski sentimenti bili snažno prisutni.
Istraživač Dragoslav Rašeta naglasio je da postoje četiri narativna stuba. Tako prvi stup u potpunosti amnestira Rusiju i prikazuje je kao žrtvu, a ne agresora.
- Rusija je bila je prinuđena da deluje u samoodbrani. Razlog je širenje NATO-a na istok i sama politika SAD-a koja je predstavljena kao slepa za bezbednosne interese Rusije - pojasnio je Rašeta.
Drugi stub je, istakao je, kontradiktoran prvom jer "iako se predstavlja da Rusija nije spremala rat, po ovome je ona bila spremna da bude otporna na sve moguće sankcije koje Zapad može uvesti". Nadalje, Rašeta ističe da se u prvim nedeljama Ukrajina percipirala isključivo kao država marioneta, a njen predsednik Vladimir Zelenski predstavljan je kao nelegitimni predstavnik ukrajinskog naroda, kao i da Ukrajinu vodi mafijaška grupa koja je posle vojnog puča došla na vlast, a da će Ukrajina na kraju Ruse dočekati kao oslobodioce.
- Sam poraz Ukrajine smatrao se neminovnim, predviđao se novi svetski poredak sa Rusijom na čelu koji će biti dobar i po Srbiju - naglasio je Rašeta. Naveo je i da je percepcija ukrajinskih i ruskih vojnih snaga bila različita. Tako su ruske snage predstavljane kao profesionalne, a pripadnici ukrajinskih kao ekstremisti i nacisti.
Četvrti stub je zasnovan na ključnim momentima koji su počeli da menjaju narativ, što je u ovom slučaju uspeh ukrajinske vojske i povlačenje ruske iz Harkiva i Hersona, od juna. Od tada se dominantni proruski narativ povlači, a Vladimir Putin biva predstavljen kao prosečan političar u situaciji kojoj nije dorastao.
Ipak, bez obzira na favoriziranje jedne ili druge strane, istraživanje javnog mnenja pokazalo je uglavnom antiratno raspoloženje, a kao najveće žrtve ispitanici navode ukrajinski narod. Kao jedan od razloga za empatiju navodi se iskustvo iz ratova 1990-ih, što se posebno odnosi na starije ispitanike koji su generalno manje skloni ekstremnim rešenjima bez obzira na svoje ideološke pozicije, dok su mlađi spremniji da žrtvuju ekonomske ciljeve zarad ideologije, naglasio je istraživač Mijat Kostić. Pre svega je mislio na pozicioniranje Srbije u odnosu na Rusiju, odnosno EU i Zapad.
- Ispitanici smatraju da je neutralna pozicija Srbije neodrživa, da će Srbija morati da se opredeli. Ono gde se ne slažu jeste na koju stranu bi trebalo da se okrene. Veliki broj smatra da je emotivniji i kulturološki deo ono što treba doneti prevagu nad racionalnim. Veliki broj ispitanika gaji proruske stavove već na osnovu kulturološke povezanosti, pravoslavnog bratstva, slovenskog bratstva - objašnjava Kostić i dodaje da je jedan od važnijih racionalnijih argumenata zašto se prikloniti Rusiji argument energetske zavisnosti.
On ističe da manji broj ispitanika, čak i oni koji imaju proruske sentimente, smatra da bi pozicioniranje na stranu Zapada bio racionalan potez, imajući u vidu ekonomsku saradnju sa EU-om jer, kako kaže, "građani su svesni da investicije dolaze iz EU-a". Slične stavove imaju i po pitanju uvođenja sankcija Rusiji. Među ispitanicima je primetan i strah od energetske krize i nestašice ako se rat nastavi. Koliko je stav ispitanika i javnosti na klimavim nogama najbolje je pokazala promena percepcije Ukrajine i ukrajinske vojske nakon prvih većih pobeda.
- Građani vole silu, veličaju silu, a kad se ispostavi da to nije tolika sila, onda gubi podršku - zaključio je Kostić.
