Kulturno-umetničko društvo ‘Sloga’ iz Vukovara u saradnji s udruženjem ‘Etno mreža’ iz Beograda započelo je provođenje projekta ‘Ćirilica moje pismo’ koji ima za cilj očuvanje kulturnog identiteta Srba u regionu. Projekt se odvija kroz predavanja na temu porekla i značenja ćiriličnog pisma i praktične radionice u tradicionalnim tehnikama veza i pustovanja s motivima ćirilice. Kao uvod u ovaj projekat koji je podržalo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, u prostorijama vukovarske ‘Sloge’ održan je javni čas na kojem je o važnosti očuvanja nematerijalne kulturne baštine govorio Branko Stanković, novinar RTS-a i autor emisije ‘Kvadratura kruga’.
- Ne treba se stideti onoga što su nam ostavili naši preci, što traje čitav milenijum, a to je ćirilica koja seže duboko do Vinčanskog pisma, iz kojeg je preuzeto 12 fonema i preneseno u ćirilicu. Iz ćirilice su kasnije izrasle i mrkaljica, vukovica, bosančica. Glagoljica koja se sve do 19.veka koristila u Hrvatskoj izrasla je iz te ćirilice, tako da ne razumem one kojima smeta ćirilica. To je bogatstvo za svakog od nas jer ono što jezik pamti to pismo čuva, rekao je Stanković, dodajući da ćirilicu trebaju čuvati ne samo Srbi u Srbiji i Hrvatskoj već i Hrvati jer je dobar deo istorijskih dokumenata u Hrvatskoj ispisan ćirilicom i glagoljicom.
- Pola dubrovačke arhive ispisano je na ćirilici i ako se to pismo zatre, dodir sa svojim korenima, istorijom i tradicijom, izgubiće ne samo Srbi već i Hrvati. Pismo koje traje čitav milenijum počelo se zatirati početkom 19.veka i to traje do danas. Ja se nadam da će opstati, da je pismo jače od svega kao što je duh naroda jači od svih prisila, istakao je poznati RTS-ov novinar.
Udruženje Etno mreža iz Beograda, s kojim je KUD ‘Sloga’ započeo saradnju, strukovna je asocijacija proizvođača rukotvorina iz cele Srbije.
Cilj im je da ožive proizvodnju rukotvorina u Srbiji kao perspektivnu privrednu aktivnost koja pruža mogućnost za ekonomsko osnaživanje i samozapošljavanje žena i mladih. Etno mrežu čine 23 organizovane grupe proizvođača rukotvorina koje broje preko 400 žena iz različitih krajeva Srbije.
- Proizvode Etno mreže koje izrađuju žene u ruralnim područjima koriste Protokol Vlade Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova za diplomatske poklone, rekla je Iva Radić, menadžerka ovog udruženja. Na temu ‘Lepota ćirilice’ govorila je Dušanka Botunjac, diplomirana slikarka kojoj je tekstil uža specijalnost.
- Osnovni zadatak je primena ćiriličnog znaka kao jednog grafičkog simbola u dekorativnom smislu. Imala sam potrebu da polaznike upoznam sa najlepšim primerima ćiriličnih fontova počev od srednjovekovne umetnosti, s najlepšim primerima iz sfere primenjene umetnosti, prikazom manuskripata , zastavica, inicijala i Miroslavljevog jevanđelja što nas predstavlja na najvišem nivou s obzirom na to da je pod zaštitom UNESCO-a, kazala je Dušanka Botunjac, ističući i Jefimijinu pohvalu knezu Lazaru koja se, kako je pojasnila, smatra našim najranijim poetskim delom i najranijim delom primenjene umetnosti. Rađena je namenski za pokrov moštiju kneza Lazara i izuzetan je primer zlatoveza na crvenom atlasu.
Prema rečima Bojane Patković, predsednice KUD-a ‘Sloga’ iz Vukovara u prostorijama ovog društva biće organizovane praktične radionice veza, zlatoveza i pustovanja, odnosno izrade predmeta od vune.
- Dobro će nam doći ova saradnja jer smo u okviru našeg društva pokrenuli etno-radionicu koju planiramo da razvijamo. Praktične radionice su namenjene ženama i mladima, a trajaće dve sedmice, po osam sati dnevno, kazala je Bojana Patković.
Nakon realizovanih radionica, učesnici projekta će imati priliku da pripreme eksponate s motivom ćirilice i učestvuju kao izlagači u žiriranoj petoj izložbi minijatura pod nazivom ‘100 žena – 100 minijatura’. Kako je najavila Iva Radić iz Etno mreže, na kraju projekta planirane su dve izložbe, jedna u Skupštini Srbije, a druga u Vukovaru , koje će pokazati na koje se sve načine može čuvati ćirilica.
