Ovogodišnji blagdanski program u jedinom baranjskom gradu iznimno je bogat pa je, odlukom gradskih čelnika, sadržaja znatno više nego prijašnjih godina. Jedan izdvajamo, a reč je o prvom pravom klizalištu koje će na severnom delu belomanastirskog trga biti smešteno sve do 7. januara. Klizalište dimenzija 10x20 metara službeno je otvoreno 18. decembra.

- U prijepodnevnim satima osigurali smo besplatno klizanje za sve učenike osnovnih škola sa područja Baranje. Grad će platiti prvi dio troška i to je nekakvih 59.000 kuna plus PDV, dok će drugi dio platiti tvrtka Baranjska čistoća, a sve zajedno je 120.000 kuna plus PDV - rekao je Tomislav Rob, gradonačelnik Belog Manastira.

Prvo pravo klizalište u Baranji budi emocije i priziva sećanja. Tradicija klizanja u Baranji seže u davna vremena, u kojima su se Baranjci klizali snalazeći se na razne načine. Starije generacije tako još uvek dobro pamte Topoljski dunavac, Šećeransko jezero i Langovu baru. Od ova tri najpoznatija ‘klizališta’, Langovu baru prati najzanimljiva priča. Reč je o nekadašnjem jezeru koje je bilo smešteno južno od Gradskog stadiona. Jezero je imalo gotovo kružni oblik i dimenzije između 80 i 100 metara. Hroničari kažu da je obala Langove bare do sredine 50-tih godina prošlog veka bila, iako neuređena, prirodna i čista. Iz tog se razloga na to jezero leti odlazilo na kupanje, a zimi na klizanje. U to vreme, i mahom zbog neimaštine, klizalo se svakako, u cipelama, klompama i improvizovanim rekvizitima koji su simulirali klizaljke, a nešto kasnije na red su došle i prave klizaljke.

Na Langovoj bari su se odigravale čak i prijateljske hokejaške utakmice u kojima doduše nije bilo nekog pravila. Jedan od zanimljivijih podataka vezan je za jednog Čeha po imenu Veno Kohout. Veno je, kako kaže Wikipedia, ali i oni retki i stariji Belomanastirci koji ga se još uvek sećaju, bio odličan klizač. Unatoč činjenici da je bio niskog rasta i težak oko 100 kilograma svi su ga uglavnom gledali i divili se njegovom klizačkom umeću. Veno je bio i pravi prijatelj pa su uz njegovo asistiranje i mnogi drugi proklizali, a da porodica Kohout nije ubrzo odselila iz Belog Manastira, možda bi se danas u jedinom baranjskom gradu igrao i pravi hokej.