>

novosti logo

Kolumne Kolumne

Sam u Beloj kući 2

‘Moja Bela kuća je tvoja Bela kuća’, razumete. Tako mi je Donald rekao. Kaže, ‘evo ti ključ, Aco brate, i ako ikad u Srbiji ostaneš bez posla, slobodno dođi, možeš i ženu i decu da povedeš’. I još mi je dao ovu lepu hemijsku olovku. Vaš muž je veliki čovek, gospođo. Grejt men. End grejt lider

Gud ivning - očigledno uplašen i zbunjen, na kvrgavom je engleskom rekao visoki neki čovek, zatečen gde sa naočalima na vrhu nosa gura veliki, teški ključ u bravu.

- Gud ivning - na nešto manje kvrgavom engleskom, ali nešto očiglednije uplašena i zbunjena, iza otvorenih vrata odgovorila je domaćica, lepa neka gospođa u Versačeovoj teget večernjoj haljini raskošnog dekoltea.

- Ja… došo - odgovorio je kratko visoki, nespretno prekidajući neugodnu tišinu među njima.

- Prosim lepo? - odgovorila je gospođa i dalje očigledno uplašena i zbunjena, jednom rukom držeći kvaku, a drugom skupljajući haljinu na prsima.

- Reko, ja došo. Aj kam.

- A kdo ste zdaj vi?…

- Jao, baš sam neučtiv - uz kiseli se smešak visoki lupio po čelu istom onom rukom sa velikim ključem, pa hitro ubacio u džep i ključ i razbijene naočale, sagnuo se i svečano pružio ruku. - Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, čast mi je. Vi ste sigurno gospođa Melanija.

- Predsednik? - ponovila je gospođa Melanija.

- Izvinjavam se, bivši predsednik Republike Srbije, dabome. Verovatno ste čuli za ono sinoć u Beogradu. Vidite…

- Kje ste dobili ta ključ? - prekinula ga je gospođa Melanija, sad već malo manje očigledno zbunjena, a malo više očigledno sumnjičava.

- Aha, mislite ovaj? - izvadio je visoki opet onaj teški ključ iz džepa. - Dao mi ga vaš gospodin muž, kad sam onomad bio u visokom državničkom posetu vašoj cenjenoj kući. Dok sam još bio predsednik Republike Srbije.

- Donald vam je dal ključ? Tudi vami?

- Jeste, Donald. Vidite, Melanija…

- Gospa Melanija.

- Dabome. Vidite, gospa Melanija, dao mi je taj ključ i ovu… - posegnuo je onda visoki u unutrašnji džep sakoa, pa izvadio nekakav komad hartije – …ovu cedulju. Evo, pogledajte, na engleskom je, tu mi je napisao gde je šta u kući, i tako.

Gospođa je oprezno uzela cedulju iz njegove ruke, pa tek nakon nekoliko dugačkih trenutaka spustila svoj sumnjičavi pogled sa visokog stranca na presavijeni komad hartije.

- I rekao mi je - nastavio je ovaj za to vreme - ‘Aco, mia bela kaza e tua bela kaza.’ ‘Moja Bela kuća je tvoja Bela kuća’, razumete. Tako je rekao. Kaže, ‘evo ti ključ, Aco brate, i ako ikad u Srbiji ostaneš bez posla, slobodno dođi, možeš i ženu i decu da povedeš’. I još mi je dao ovu lepu hemijsku olovku. Vaš muž je veliki čovek, gospođo. Grejt men. End grejt lider.

- Da, da - kimala je glavom gospođa Melanija koncentrisana na onu ceduljicu u rukama. - To je Donaldov rokopis, nedvomno.

- Pa kažem vam ja - nespretno je ovaj cupkao na nogama dok je gospođa čitala s ceduljice. - A ako smem da pitam, gde je on?

- Kdo? - smela se načas gospođa.

- Gospodin muž. Donald. Ver iz Donald?

- Prezident zadnje čase ne prihaja pogosto domov. Volitve, golf. Včeraj je bil v Ajdaho, zdaj je v Ohajo - odgovorila je ona, pa se vratila ceduljici.

- Aha, razumem. En čas ajdaho, en čas ohajo. Tipični Donald. In… - nabacio je visoki svoj tajanstveni osmeh i šmekerski se naslonio na dovratak - …kam je zdaj ohajo?

- Kam je zdaj Ohajo? - sveudilj smetena ponovila je gospođa Melanija.

- Da, ‘kamo je sad otišao’. Kam je Donald zdaj ohajo? - cvrkutao je visoki. - Naučio sam u mladosti malo slovenščine… kad sem bil fant. Sportski pregled. ‘Branilec Olimpije Marko Elsner ohajo v Crveno zvezdo!’

- Kam je zdaj Ohajo? - zbunjeno je još jednom ponovila gospođa, pa pokazala iza leđa, prema zapadu. - Ohajo je zdaj tam, na zahodu, kot vedno.

- Donald je sad na zahodu?! - brzo se uspravio visoki.

- Ja. Hočete da ga pokličem?

- Da ga pokl… ne, ne, sačuvaj Bože, pustite čoveka, niko ne voli da ga prekidaju u klonji, jel tako ili nije?

- Mislim da imate prav - prekinula ga je gospođa. - In vi?

- Kaj? Ja? Ja kad sam u klonji, samo moj drug Vule sme da uđe! Nema kod mene…

- Ne, ne, pravim, ste prišli sami, ali so i gospa in otroci z vami?

- Gospa? - smeo se sad visoki.

- Gospa. Žena. Jor vajf. End čildren.

- Aha, to. Ne, ne, sam sam došo, stariji Danilo mi je pod ugovorom sa Zadrugom sve do proleća, a Tamaru sam s mlađim sklonio kod Lukija još prekjuče, pre nego šta su zapalili Skupštinu.

- Luki?

- Luki, bre, Lukašenko. U Belorusiji.

- Rusijo?!

- Ne, ne. Be-lo-rusija. Belorusija. To vam je slično, samo belo i mnogo, mnogo manje, ovolicno.

- Veri vel, izgleda v redu - skratila je gospođa Melanija, pa vratila cedulju visokome. - Poglejte, mister…

- Vučić. Aleksandar Vučić.

- Poglejte, mister Vučič. Jaz takoj grem ven, nocoj letim na Fešn Vik v Parizu. Vi imate ključ od hiše, sicer pa vse veste i sami, vse kar potrebujete je tam, v shrambi - otvorila je konačno vrata gospođa Melanija, pa pokazala na vrata ostave. - Evriting ju nid iz der, in d pantri, okej? Nau: hau mač tajm vil ju nid? Kar zadeva hišo, koliko časa boste potrebovali?

- Koliko vremena? Uf, ne znam sad da vam kažem, mislio sam samo dok se snađem… šta ja znam, do nedelju-dve, najviše.

- Nedelje? Super, do takrat se zagotovo vrnem iz Francije, in takrat se bo vrnil i Donald.

- Sa zahoda? Nedelju dana na zahodu?

- Tja, moški posel - kratko je odfrknula Melanija i izašla na trijem, pogledom potraživši limuzinu i vozača. - Prosim samo zaklenite hišo, ko končate. Lok-d-dor-ven-jur-dan. Okej?

- Jes, mem! - vojničkim je pozdravom visoki ispratio gospođu dok je ulazila u crnu limuzinu, pa ušao u kuću i zatvorio vrata.

To je bilo to, bio je u Beloj kući! Gde su sad one pičke što su ga zajebavale kad je iz Vošingtona doneo ključ slavne Bele kuće, poklon njegova drugara Donalda Trampa, i njegovu personalnu poruku na cedulji? Marš, bre. Eno vam sad, eno vam cela Srbija, pa se sami zajebavajte s njom, dok on i Donald terevenče u praznoj Beloj gajbi. Pičke.

- Aco? Jesi li to ti? - prekinuo ga je u to glas iza vrata na dnu hodnika. - Bogami sam mislio da su te sinoć uapsili.

- Donald? - prišunjao se visoki do ve-cea. Sunce ti jebem, pomislio je, stvarno Donald u zahodu!

- Upadaj, Aco, ne mogu sve sam! - povikao je onda glas, i visoki je oprezno otvorio vrata.

- To si ti?! - šokiran uzmakne visoki ugledavši unutra kosovskog premijera Avdullaha Hotija, na kolenima, sa rukama u žutim rukavicama do lakata uronjenima u veliku plastičnu kantu. - Šta ćeš ti ovde, crni Avdo?

- Šta ću ja ovde? Šta i ti. Nisi ti jedini dobio ključ - veselo mu odgovori Hoti odozdo, cedeći spužvu u kantu. - Kad si već tu, možeš li tamo do špajza, moli te brat, da mi doneseš partfiš, onaj ljubičasti. A ti si za to vreme mogao da se uvatiš kuinje.

- Kuinje?

- Tako je, sve ti lepo piše na cedulji. Ajde, brže, nemamo mnogo vremena, ima Bela kuća do nedelje da se beli ko Kuća cveća.

Potražite novi broj tjednika Novosti od petka na kioscima. Informacije o pretplati pronađite ovdje.
1/2